Memoari svakodnevice

 

Bila jednom zvezda mala,

na nebeskom svodu ona je sjala,

blistava i mala...

 

Srecna bese,na svom svodu,

al ugleda morsku vodu,

i u njoj svoj odraz mali,

i pozele da mu pridje,

da na more ona sidje...

 

Zelja joj je snazna bila,

od meseca dobi krila da se spusti,

da pogleda,

da u morskom se svodu ogleda.

 

''Nemoj prici ti preblizu''

rekose joj druge zvezde,

''More ume da prevari,

njime mnoge zvezde jezde''

 

''Bicu mudra'' ona rece

i put mora tad utece...

 

...Na obali decak mali,

usamljeno, setno zali..

posmatrao nebo vedro,

pozeleo jedno jedro

na pucinu da ga vodi...

 

 Zelja bese snazno jaka,

ukaza se jedna barka...

i zaplovi decak mali

put pucine ponesose ga vali.

 

Mirno more bese,

bez talasa besnih,

bez valova tesnih...

svetlucave iskre jezdese po moru...

i decak pozele da doceka zoru

na mirnome moru.

 

Usred suma mirnog mora,

iskra jedna s neba pade,

zabljesnu more, probudi vale...

i cu se vapaj zvezdanog bica,

 

 

I decak skoci,

zvezdu da spase...

uroni duboko medj talase...

uhvati zvezdin jedan krak,

i gle cuda..nesta mora mrak.

obasjana obala se smesi...

decak devojcicu sa zvezdom u kosi tesi,

ona se smesi...

 

U pogledu njenom on vide sebe,

i sve zvezde padalice,

i srce njegovo prestase da zebe,

i oseti iskre, zvezdane varnice,

uze devojcicu za ruku

i odvede je u svoju luku :)