Memoari svakodnevice

Branim ti misao na me

Sećanje na ukuse moje,

Sve one željene dane,

Mirise, dodire  tvoje

Na koži mojoj…

Mučnina me slama

I vid mi se muti,

Okružena dušama , a tako sama,

Odavno mi na ovaj osećaj sluti

Nemir…

Nestajem u izmaglici  tame tvoje,

Ni obrise moje ne vidiš više,

Iskoristio si sve iskreno moje,

Ostaše  samo gromovi I kiše

Nemirne morske struje,

I telo koje ne diše više

Kao tvoje more voljeno

 posle oluje…

Baciću čarapice na pruge…

Nikada kike isplesti neću …

Ah čarapice na pruge nose  I druge…

A one možda ne traže sreću…

Ne brinem za te…

O zbogom dečače mali,

Nek ti je sa srećom

Put nadji pravi,

Svoje želje ostvari,

I očisti srce,

Nek pumpa krv uzavrelu

čistotom svojom ,