Kad ljubav postaje bes- zene ili sluskinje??

Svako ko je u braku ili duzoj vezi prolazi ovo iskustvo.. pocinje sa prljavim carapama pored kreveta.. nastavlja se na sudove , dlacice na lavabou posle brijanja, daske na wc solji, poplavljenog kupatila posle tusiranja, garderobe po tek sredjenoj sobi.. i onda se cude kada strast nestane, jer je preklopi mama sindrom - ides za njim i skupljas... i dan , tj ono sto ti preostane od dana kada dodjes s posla, skuvas, operes, opeglas, namiris decu - zavrsis sa svim vekovno ostavljenim amanetom zena, ti se zavrsi ponovnim skupljanjem, pranjem, brisanjem.

I onda s puniim pravom upadnu, kao gurnuti, u krizu srednjih godina ( povraca mi se od fraznog izgovora iste), jer su, zaboga, zapostavljeni .. cast izuzecima, koje ne upoznah jos uvek...

A mi supruge, majke, zene moramo na sve svoje obaveze jos i da se izborimo sa : menopauzom ( koja je naucno dokazano teror za organizam), njihovom krizom , decjim pubertetskim, adolescentnim fazama, da se ne zapustimo, da izgledamo tip top i da u svemu tome vodimo racuna da slucajno i njih ne zapostavimo...

Pa gde je tu pravda??!! Gde je zivotni balans??!! 

Mozda ja gresim, ali ovo pisanije nije samo licni primer, vec primer apsolutno sviiih zena koje poznajem, a poznajem ih mnogo...

Zamazivanje ociju poklonima, odmori na finim destinacijama ( ako ne idu i deca, jer sa decom , realni budimo, odmor nije odmor) i razne sitne paznje s vremena na vreme ne mogu da nadoknade ni priblizno ulozeno..

Ako posmatramo sa onog stanovista - muskarac privredjuje, kao glava porodice.. i zena privredjuje duplo kao vrat i mozak iste... 

I mozda ovo zvuci kao cist feministicki stav, ali nije. Ako ima i jedan muskarac koji procita ovo i preispita se iskreno.. neka mi kaze da li gresim??!! 

Moj muz ima obicaj da kaze ''to ti je posao''.. ''borile ste se za emancipaciju'' ... pa nije Klara Cetkin ovo imala na umu kad se izborila za prava zena.. 

Svaka zena koja dostigne ovaj nivo svesti i nesvesti od obaveza, treba da digne mini revoluciju unutar svog mikro sveta.. bar sat,dva vremena za sebe u toku 24 h mozemo da izdejstvujemo...  kao zene njihovih zivota, kao majke njihove dece, kao personalne kuvarice, servirke,kao licna usluga hemijskog ciscenja, zasluzujemo tih dva sata dnevno!!!

07/06,2013 Posted to Gromovi duše..

Comments (0)


Krhotine duse...

 

U ovoj eri bunila i srama,

kad se dusa u masi, oseca sama,

kad se rec na rec mracnu kalemi,

previse tuge i tame je u meni...

i dok svest u beskraju kljucha,

dok se mracna misao kroz prljavo okno sliva,

podsvest gura, bije, sadisticki muchi,

pa rane vida i nezno umiva..

krhotine duse…

U smiraj jednog dana,

Sa prolecnih pupoljaka jabukovih grana,

Poletela je da se vine

Jedna misao u visine

 neznane..

I broji noci,

I broji dane

Dok se mrachi I dok ne svane..

Sa svakom zorom ovojnice svlaci..

Sa nocnom tamom

Svecano ruho navlaci…

Na setu prikrivenu svoju..

I na svom molu,

U svome camcu,

U svom svoom bolu,

Sedi na pramcu

Isecekujuc’ svetle zore

I smisaone metafore..

 

Volela je vedre dane,

Zore rane,

Orosane…

Volela je poj slavuja,

Vetric koji sumom huja…

Volela je pesme zvuke..

Dok ne zacu bolne jauke..

Vapaje kroz mirne noci,

Dok ne sazna da ce doci,

Tamno vreme..

I noseci svoje breme,

Koga sama ne bi svesna

Do tog trena,

Do te tame..

Ugrize se tad za rame

Da napravi trajni trag..

Da je vrati,

Da je seti,

Kolko j’ zivot bese drag…

 

U oziljcima duse,

Mnoge se duse guse…

Zapletene, ulovljene,

Nenadjene I smetene…

Sitna zrtva zelju poji..

Jaukom je svojim boji…

I kroz smele noci cezne,

Dok  u tamu ne ogrezne…

04/08,2013 Posted to Gromovi duše..

Comments (2)


Branim ti misao na me...

Branim ti misao na me

Sećanje na ukuse moje,

Sve one željene dane,

Mirise, dodire  tvoje

Na koži mojoj…

 

Mučnina me slama

I vid mi se muti,

Okružena dušama , a tako sama,

Odavno mi na ovaj osećaj sluti

Nemir…

 

Nestajem u izmaglici  tame tvoje,

Ni obrise moje ne vidiš više,

Iskoristio si sve iskreno moje,

Ostaše  samo gromovi I kiše

Nemirne morske struje,

I telo koje ne diše više

Kao tvoje more voljeno

 posle oluje…

 

Baciću čarapice na pruge…

Nikada kike isplesti neću …

Ah čarapice na pruge nose  I druge…

A one možda ne traže sreću…

Ne brinem za te…

 

O zbogom dečače mali,

Nek ti je sa srećom

Put nadji pravi,

Svoje želje ostvari,

I očisti srce,

Nek pumpa krv uzavrelu

čistotom svojom ,

 onim delićem malog morskog dečaka...

04/07,2013 Posted to Gromovi duše..

Comments (2)