Memoari svakodnevice

Citajuci razne tekstove o potraznji idealne osobe muskog pola, zapitah se da li ja pored sebe imam tog idealnog... odlucih da stavim na papir idealne karakteristike moje idealne srodne duse i u konsultaciji sa dosta prijatelja, poklopih se sa vecinom u ocekivanjima mister Idealnog..

Moj spisak izgleda ovako :

Veseo

Da poseduje decji duh

Da ima sposobnost da mi razgali dusu

Da me razveseli kada sam tuzna

Da me razume

Da je sarmantan

Da bude pazljiv

Nezan 

Emotivan

Da budi u meni najlepse emocije

Da me bezrezervno voli ovakvu kakva sam...

... analizirajuci moj spisak sa karakternim osobinama mojih ukucana, dodjoh do zakljucka da se mogu pohvaliti da sam srecna persona, jer pored sebe imam svoju idealnu musku polovinu... koja mi se uvek raduje, cak i ako izadjem da bacim smece i vratim se posle pet minuta, koja me razveseli kada to nikom ne polazi za rukom, pored koga zaboravim na sve muke i tegobe svakodnevice, koji me bezrezervno voli,koji mi svakodnevno razgaljuje dusu, zasmejava me svojim decjim nestaslucima, sarmira kako bi ublazio iste i razume bolje nego bilo ko bez i jedne izgovorene reci...jer on sve ume, samo ne ume da govori jezikom ljudi... zato mi prica jezikom srca.. Ako do sada niste ukapirali, moja idealna polovina je moj pas... spasen jedne hladne zime sa ledenih ulica naseg grada... uplovio je u moj zivot kao spas...I bogati ga svakodnevno :)